Diskus hernija i istezanje

Pršljenovi koji formiraju kičmeni stub su amortizovani fibroznim tvorevinama – diskovima. Ovi diskovi su okruglasti, poput malih jastuka, sa čvrstim spoljnim slojem (annulus fibrosus) koji okružuje jezgro (nucleus pulposus). Smešteni su između svakog pršljena u kičmenom stubu i deluju kao njihovi amortizeri.

Hernija diska predstavlja probijanje fragmenta jezgra diska kroz anulus u kičmeni kanal usled cepanja ili rupture prstena. Kičmeni kanal je ograničen prostorom, koji je neadekvatan i za kičmeni nerv i za pomereni fragment diska. Zbog ovog pomeranja, disk pritiska okolne kičmene nerve i izaziva bol ili trnjenje.

Ovo stanje se može pojaviti u bilo kom delu kičme. Najčešće je to u donjem delu leđa (lumbalnom delu), ali se ponekad javljaju i u vratu (cervikalnom delu). Područje u kome se osećaju simptomi zavisi od toga koji deo kičme je zahvaćen.

Uzroci

Usled degenerativnih procesa koji se neminovno odvijaju tokom života, ligamenti koji drže diskuse na mestu počinju da slabe. Kako ovaj proces napreduje, relativno malo naprezanje ili uvrtanje može prouzrokovati pucanje diska. Međutim, diskus hernija može nastati i kod mladih usled određene povrede, ili čak češće zbog mišićnog disbalansa.

Genetika i zanimanje imaju takođe veliki uticaj, pa određene osobe mogu biti podložnije problemima sa diskovima i, kao rezultat toga, mogu imati diskus hernije na nekoliko mesta duž kičme. Istraživanja su pokazala da predispozicija za diskus herniju može postojati u porodicama sa više članova.

Simptomi

Ukoliko istisnuti fragment jezgra ne pritiska okolne nerve, velika je verovatnoća da se bol neće ni javljati. Ali ukoliko to nije slučaj, pojaviće se neki od sledećih simptoma:

• Bol na mestu hernije (najčešće donji deo leđa ili vrat)
• Bol koji se širi u ruku ili niz nogu (uglavnom sa zadnje strane noge)
• Trnjenje ruku ili nogu
• Osećaj peckanja u ekstremitetima
• Slabost ekstremiteta

Bolovi su uglavnom stalni i dugotrajni, ili se javljaju periodično duži vremenski period. Najčešće se primete prilikom sedenja, ustajanja, saginjanja, uvrtanja trupa ili čak prilikom kašljanja i kijanja.

Tipovi i stadijumi diskus hernije

Tipovi diskus hernije se razlikuju po lokalizaciji protruzije na samom disku, pa shodno tome mogu biti:

Posterolateralna hernija – Protruzija se dešava sa zadnje i bočne strane kičmenog pršljena. Usled ovog tipa, najčešće dolazi do kompresije nerva u nivou ispod mesta hernije. (Primer: protruzija L5 pršljena obično utiče na S1)

Centalna (posteriorna) hernija – Retka je, a istureni disk može stisnuti samu kičmenu moždinu ili može dovesti do sindroma konjskog repa.

Bočna diskus hernija – Kompresija nervnog korena se dešava iznad nivoa hernije. Najčešće je zahvaćen L4 nervni koren.

Stadijumi:

1. Protruzija – u ovoj fazi prsten (anulus fibrosus)  je blago istegnut i dolazi do manjeg ispupčenja. Čak i kada se skine pritisak sa diska, ispupčenje se ne povlači.
2. Prolaps – dolazi do pucanja većine vlakana anulus fibrosusa, tako da se unutrašnji materijal jedva drži. Ispupčenje je mnogo veće nego kod protruzije.
3. Ekstruzija – kod ove faze unutrašnji deo (nucleus pulposus) je potpuno probio vlakna prstenastog dela i sada je materijal izašao van diska ali se još uvek drži za disk.
4. Sekvestracija – najteža faza u kojoj dolazi do nepovratnog odvajanja materijala od diska.

Dijagnoza

Dijagnoza se može uspostaviti i kliničkim pregledom bez ikakvog snimka, uz pomoć posebnih testova i anamneze, ali uvek je bolje da se odradi snimak koji će definitivno potvrditi o čemu je reč. Najčešće se koristi magnetna rezonanca (MRI) koja će pokazati tačnu lokaciju diskus hernije i daće nam uvid u to koji su nervi pogođeni. Običan rendgenski snimak (RTG) ne može da otkrije diskus herniju, ali može da otkloni druga stanja kao opciju. Takođe se može koristiti mijelografija (MGT) koja može ukazati pritisak na kičmenu moždinu ili nerv usled više herniranih diskova, kao i elektromioneurografija (EMNG) koja može odrediti kretanje električnih nervnih impulsa.

Lečenje

U većini slučajeva diskus hernija se može iskontrolisati ili čak uspešno otkloniti. Ukoliko je dijagnostikovan neki od ranijih stadijuma diskus hernije, dovoljna je fizikalna terapija uz adekvatne vežbe jačanja i istezanja. U nekim situacijama je neophodno operativno lečenje, ali ta opcija se uglavnom ostavlja kao poslednja. Važno je takođe navesti da fizikalna terapija sama po sebi neće otkloniti problem. Definitivno će uticati na otklanjanje bola i poboljšanje stanja, ali ključna stavka jeste da se reši glavni problem zbog kojeg je nastala diskus hernija, što je u većini slučajeva mišićni disbalans. To se rešava nizom vežbi koje služe povećanju mišićne snage, mase i fleksibilnosti. 

Istezanje je veoma važno u terapiji diskus hernije, a primećeno je da osobama koje boluju od iste izuzteno prija. Iako većinu vežbi istezanja možete sami da odradite kod kuće, preporučljivo je da se radi pod nadzorom stručnog lica, ili čak u vidu asistiranog istezanja. Obzirom da postoje brojni pokreti koji mogu dovesti do pogoršanja stanja, istezanje bi trebalo da se sprovodi u kontrolisanim uslovima, kroz spore i dozirane pokrete prilikom kojih su mišići potpuno relaksirani. Kada se istežete sami, nećete moći u toj meri da kontrolišete pokret i da opustite mišiće, kao što bi to bio slučaj u asistiranom istezanju sa stručnim terapeutom. Obzirom da je svaka diskus hernija različita, naši terapeuti će se pobrinuti da vam pruže individualan pristup i da kreiraju plan shodno vašim potrebama i mogućnostima.