Disanje je proces kojim se odvija razmena kiseonika iz atmosferskog vazduha i ugljen-dioksida iz krvi. Razmena gasova se odvija u alveolama pluća i plućnim kapilarima. Na ovaj način se doprema kiseonik svim ćelijama organizma, a odstranjuje ugljen-dioksid koji je nastao sagorevanjem kiseonika u ćelijama. Pri sagorevanju kiseonika (procesom metabolizma se događa u svim ćelijama organizma) se oslobađa energija koja je neophodna svim živim bićima.
Disanje uključuje:
Pluća: Ovo su par sunđerastih organa koji se nalaze sa obe strane grudi. Pluća se proširuju kada osoba udiše i skupljaju kad izdahne.
Dijafragma: To je tanki mišić koji se nalazi ispod pluća i iznad trbušne šupljine.
Interkostalni mišići: To su mišići koji se nalaze između rebara. Pomažu disanju pomažući da se grudna šupljina proširi i stegne.
Koji je ispravan način disanja?
Iako je disanje prirodan proces, neki ljudi mogu biti iznenađeni kada shvate da postoji pravilan i pogrešan način disanja. Dišemo uglavnom nesvesno, a često i nepravilno, pa je potrebno osvestiti sam proces disanja. Kada smo napeti i nervozni disanje je plitko. Disanje treba da bude duboko i lagano, bez napora.
Koristite nos
Disanje kroz nos može usporiti dah i učiniti da pluća rade efikasnije. Takođe, olakšava unos azotnog oksida, koji pomaže pri transportu kiseonika po telu.
Disanje kroz nos:
• filtrira toksine i alergene iz vazduha i na taj način sprečavaju njihov ulazak u telo
• greje vazduh koji je previše hladan
• vlaži previše suv vazduh
Međutim, disanje kroz usta ponekad je potrebno ako osoba vežba ili ima zagušenje sinusa.
Postoje različiti tipovi disanja:
1. gornje disanje, odnosno disanje ključnom kosti,
2. prsno disanje
3. trbušno, odnosno donje ili dijafragmalno disanje.
Trbušnim (abdominalnim) disanjem se razmenjuje najveća količina vazduha kroz udisaj/izdisaj. Kod trbušnog disanja stomak se pri svakom udahu puni vazduhom („puni kao balon“), a pri svakom izdahu stomak se uvlači. Možemo i pratiti da li zaista u našem disanju učestvuju stomačni mišići (dijafragma se pomera gore-dole) tako što stavimo ruku na donji deo stomaka i pratimo da li se ruka podiže prilikom udisaja, odnosno spušta prilikom izdisaja.
Udisaj treba da bude lagan i njime unosimo vazduh, odnosno kiseonik u naše telo. Izdisajem izbacujemo ugljen-dioksid iz tela. Izdisaj treba da bude takođe lagan i može da bude duplo duži od udisaja, da bi pluća što bolje iskoristila udahnuti vazduh.
Prilikom fizičke aktivnosti, bilo da je u pitanju trčanje, joga, plivanje… takođe je poželjno trbušno disanje samo tada dah odnosno dužinu udisaja/izdisaja prilagođavate aktivnosti koju obavljate. Veoma je važno ne zadržavati dah, i ako ste u nedoumici uvek izdahnite.
Veliki broj ljudi diše samo gornjim delom grudi, plitko i brzo. Da bi duboko udahnuli potrebno je da se ne skraćuje izdah. Kratak izdah onemogućava dubok udah i tada dolazi do osećaja gušenja i teskobe.
Pravilnim disanjem ćete poboljšati i držanje tela, jer je pravilno disanje onemogućeno prilikom nepravilnog položaja tela.
Postoji i tehnika disanja za smanjenje stresa, gde koristimo dupli udisaj a spor izdisaj i tako 6 puta.
O tome možete više naučiti na sledećem linku tehnike disanja.
Za konsultacije, pitanja ili zakazivanje tretmana istezanja, treninga ili masaže pozovite nas na +381 69 78 78 18 ili na pišite na info@stretchcentar.rs
U našem centru imamo opciju kreiranja personalizovanih paketa sa onolikim brojem usluga koje su potrebne vama za vaš cilj!
Tim Stretch Centra
