Šta je to mišićni disbalans?

Mišićni disbalans može se drugačije predstaviti kao neravnoteža mišića i označava nejednak odnos između mišića agonista i antagonista (mišića koji su suprotni po funkciji i nalaze se sa suprotnih strana zgloba) ili mišića jedne i druge strane tela.

Često terapeuti dobijaju pitanja: 

„Zašto mi je leva noga teža/kruća dok je istežem“?

„Zašto ovde mogu manje da rotiram ruku/nogu?“ 

„Kako da izjednačim obe strane, da mogu iste stvari da uradim?“

U prirodi čoveka je uvek da traži simetriju, koja se u svakodnevnom jeziku odnosi na osećaj harmonične i lepe proporcije i ravnoteže, ali ista ta priroda čoveka ipak nije tako jednostavna i teško je naći potpunu simetriju, pogotovo kada je u pitanju lokomotorni aparat čoveka, počevši od građe kostiju, samim tim i zglobova, pa do mišićnih snaga i dužina.

Smatra se da je ravnoteža mišića harmonična akcija u kojoj mišići koji okružuju zglob rade zajedno sa normalno suprotstavljenom silom kako bi kosti bile povezane sa zglobom u centru, čime se postiže ljudski pokret. Mišići koji su postali neuravnoteženi obično su rezultat adaptacije ili disfunkcije i mogu se klasifikovati na:

1. Funkcionalne mišićne disbalanse
2. Patološke mišićne disbalanse

Uzimajući u obzir neke svakodnevne faktore kao što je na primer dominantnost jedne strane tela, već je dovoljno jasno da će mišići da se adaptiraju i zauzmu neke drugačije dužine, oforme veću snagu ili bolju koordinaciju jedne u odnosu na drugu stranu. S obzirom da je u svetu samo 10% ljudi levoruko, desna ruka je kod većinskog dela populacije dominantna ruka i doprineće tome da se bolje razviju receptori koji će pružati tačniji osećaj položaja i kretanja segmenta u prostoru, postići će lakšu koordinaciju mišića, samim tim i snagu i pokretljivost. 

Ovo je jedan od primera normalne neravnoteže mišića sa kojom se susrećemo. Ljudi često umeju da budu zabrinuti jer postoji razlika u suprotnim stranama tela, ali samo kad pomislimo da uzmemo levom rukom da pišemo, a desnoruki smo, to većinom je neizvodljivo ili neće biti ni približno kao da smo pisali desnom rukom. Ali ovo je dobro poznata pojava, tako da se oko toga ne postavljaju pitanja, međutim ipak neki drugi primeri su malo nepoznatiji ili ih ljudi ne sagledavaju na isti način. 

Kada bismo analizirali profesionalne sportiste, i obrasce kretanja prilikom aktivnosti u određenom sportu, shvatimo da svaki ima specifične pokrete koji se često ponavljaju i da su najčešće usmereni na jednu stranu tela. Košarka, odbojka, tenis, rukomet, fudbal, vaterpolo, bacanje koplja, kugle… Svaki od ovih sportova će izabrati stranu tela kojom će izvoditi ključne radnje i tako se mišići prilagođavaju kao odgovor na detaljne obrasce pokreta, uključujući nejednake vrednosti snage ili fleksibilnosti kako bi poželjni pokreti bili izvedeni.

Ova vrsta neravnoteže je bezbolna, i nije opasna. Postoje studije koje potvrđuju postojanje disbalansa mišića kod uspešnih profesionalnih sportista, što dokazuje da moramo razumeti da asimetrije snage i mišića ponekada služe nekoj funkcionalnoj svrsi, koje možda nismo u potpunosti svesni.

Ono što može telo uvesti u problem jeste da taj disbalans počne da inhibira i remeti funkciju. Tada nastaje patološka mišićna neravnoteža. Ona ne mora nastati kao rezultat traumatskog događaja odnosno povrede datog mišića, već je često mnogo složeniji odgovor kompenzacije usled možda nekog drugog problema. Dešava se nekada konstantno forsiranje jedne strane, bez truda da druga strana to isprati ili pak previše jačanje jednih u odnosu na druge mišićne grupe, držanje tela u stalno istim pozicijama, itd. Tada će telo sigurno razviti neke simptome koji će ukazati da ste previše opteretili neke strukture, dok su druge potpuno zapostavljene. 

Bitno je da, ako osetite bol koji vam konstantno remeti svakodnevno funkcionisanje, treba znati da je on toliko multifaktorski da se teško dijagnostikuje šta je primarni i pravi uzrok koji je do njega doveo, i definitivno bi trebalo da posetite kvalifikovanog lekara. 

Međutim, ako je priča usmerena samo na čistu simetriju prilikom izvođenja vežbi i očekivanja da vam strukture tela budu identične sa obe strane, bolje je manje se brinuti o „savršenoj formi“ već više vremena utrošiti osiguravajući da vam trening daje snagu i fleksibilnost koja vam je potrebna da radite stvari u kojima uživate i osećate se dobro!