Očajnički želim da smršam, ali ništa ne uspeva!
Moglo bi se reći da je proces mršavljenja prilično jednostavan… Potrebno je da budeš u kalorijskom deficitu, što znači da trošiš više kalorija nego što unosiš. Kada bismo gubitak težine posmatrali kao spisak zadataka, izgledao bi ovako:
- Jedi manje
- Više se kreći
- Redovno vežbaj
- Spavaj dovoljno
Znamo da sve ovo zvuči jednostavno, ali jednostavno ne znači i lako. Biti dosledan u onome što treba da radiš je izazovno, blago rečeno.
Dakle, ako očajnički želiš da smšaš, a čini ti se da ništa ne pomaže, uzmi olovku i papir… Jer ćemo se pozabaviti sa četiri najveća problema na koja ćeš naići:
PROBLEM 1: „Nemam samokontrolu.“
PROBLEM 2: „Izgubio sam snagu volje.“
PROBLEM 3: „Nisam dovoljno motivisan.“
PROBLEM 4: „Ne mogu da prestanem da jedem.“
1.) Očajnički želim da smršam, ali ništa ne uspeva! – „Nemam samokontrolu.“
Nikada ne shvatiš koliko ti fali samokontrole dok se čips ne nađe pred tobom. Ako pitaš većinu ljudi zašto im je teško da izgube kilograme, jedan od najčešćih odgovora biće da im nedostaje samokontrola.
Na prvi pogled, samokontrola deluje kao ključ za mršavljenje. Ako si gladan, a na stolu su grisine, jednostavno se uzdrži. Ako žudiš za čokoladom, popij čašu vode i pojedi šaku badema. To bi trebalo da bude lako, zar ne? Ali u stvarnosti nije.
U praksi, stvari retko idu po planu. Kada si gladan, a žudnje te pogađaju kao teretni voz, vodiš unutrašnju borbu, pregovaraš sa sobom, dok na kraju ne poklekneš pred iskušenjem.
Ali razmisli o ovome: Zašto pokušavaš da kontrolišeš stvari nad kojima nemaš kontrolu? Ne možeš da kontrolišeš svoje žudnje isto kao što ne možeš da kontrolišeš vreme, saobraćaj ili misli drugih ljudi. Pa, zašto onda pokušavaš da se odupireš žudnji?
Prema psihologu Karlu Jungu: „Ono čemu se opireš ne samo da opstaje, već i raste.“
Ako pokušavaš da se odupreš grisini, čokoladi ili čaši vina kasno uveče, u nadi da će tvoja žudnja nestati, suočićeš se sa surovom realnošću. Ono čemu se opiremo raste, a borba da potisnemo te misli pretvoriće se u pravu opsesiju. Na kraju ćeš popustiti kada ti dosadi unutrašnja borba.
Samokontrola nije rešenje. Umesto toga, fokusiraj se na ono što možeš da kontrolišeš. Na primer, ako nakon večere žudiš za sladoledom, znamo da ne možeš da kontrolišeš svoje žudnje, ali možeš da kontrolišeš veličinu posude, koliko sporo jedeš ili da pre sladoleda pojedeš činiju voća.
Ako želiš da napraviš promenu, usmeri pažnju na stvari koje možeš 100% da kontrolišeš. Tu ćeš pronaći slobodu.
2.) Očajnički želim da smršam, ali ništa ne uspeva! – „Izgubio sam snagu volje.“
Svako ko je ikada bio na dijeti zna da su napadi gladi samo pitanje vremena. Na početku dijete to nije veliki problem. Motivisan si, inspirisan i jednostavno prođeš kroz to…
Uspevaš da izdržiš nekoliko dana i odoliš iskušenjima, ali posle nekog vremena sve počne da se raspada. Tada obično kažeš: „Da bar imam dovoljno volje.“
Mnogi ljudi upadaju u zamku oslanjanja na snagu volje, što je tužno, jer to pretvara dane u pravi rolerkoster. Ljudi gladuju čitav dan i čeude se zašto im snaga volje nestaje. Ono što ne shvataju jeste da je preskakanje obroka oblik samosabotaže.
Osobi na dijeti je potrebna snaga volje da jede manje, ali osoba na dijeti mora da jede kako bi imala snagu volje. Dakle, ako jedeš kao vrabac čitav dan, a uveče ogladniš toliko da ti sva snaga volje ispari, imamo samo jednu ključnu reč za tebe: JEDI. Želimo da jedeš!
Na primer, doručak bogat proteinima smanjuje osećaj gladi i olakšava izbegavanje prejedanja kasnije tokom dana. Ako sebi dozvoliš da budeš previše gladan, moraš da se oslanjaš na snagu volje. Trik je da jedeš dovoljno tokom dana kako bi izbegao ovu zamku.
3.) Očajnički želim da smršam, ali ništa ne uspeva! – „Nisam dovoljno motivisan.“
Ako očajnički želiš da smšaš, ali jednostavno ne možeš da pronađeš motivaciju za to, nemoj da brineš. To samo znači da si ljudsko biće.
Nedostatak motivacije je potpuno normalan. Problem nastaje kada dopustimo da naši osećaji utiču na naše postupke…
Tada kažeš: „Nisam dovoljno motivisan da spremim zdrav obrok“, pa se odlučiš za nešto brzo i jednostavno. Da budemo jasni: nema ništa loše u tome da ponekad pojedeš nešto praktično i brzo. Međutim, „brza i laka“ hrana obično je ona koju pokušavamo da izbegnemo.
Istina je da nedostatak motivacije zapravo nije problem.
Svi smo motivisani, ali je pitanje da li smo motivisani da uradimo ono što znamo da treba, ili smo motivisani da izbegnemo neprijatnost tog zadatka.
Dakle, pravi problem je u tome što ne preduzimamo akciju ka onome što zaista želimo.
Ako ti je teško da kreneš u akciju, počni tako što ćeš se zapitati šta zaista želiš. Recimo da želiš da prestaneš da popuštaš žudnji za nezdravom hranom. Ako taj cilj izgleda prevelik i zastrašujuć, šanse da preduzmeš akciju su male. Najbolje je razbiti cilj na male korake koji su lako ostvarivi.
Na primer, ako nisi motivisan da skuvaš večeru, uradi najmanju stvar koju si spreman da uradiš. Možda će to biti da samo otvoriš frižider i vidiš šta možeš da pripremiš, ili da pretražiš novi recept na internetu.
Cilj je da pregovaraš sam sa sobom i pronađeš te male korake koje si voljan da preduzmeš.
Dakle, ako si zarobljen u nemotivisanom stanju, rešenje je da usvojiš način razmišljanja „prve akcije“ kako bi se pokrenuo i povratio zamah.
Prečesto dozvoljavamo da naši osećaji diktiraju našim postupcima, ali realnost je da naša dela diktiraju naša osećanja. Jednom kada počneš da deluješ, pokrenućeš taj zamah, a tada ćeš početi da se osećaš motivisano.
4.) Očajnički želim da smršam, ali ništa ne uspeva! – „Ne mogu da prestanem da jedem.“
Borba sa glađu je jedna od najtežih borbi kada pokušavaš da smšaš. Kada te žudnje jednostavno ne prolaze, možeš da se boriš i odupireš, ali to obično ne pomaže.
Prva stvar koju treba da razumeš jeste da postoje dve vrste gladi: fizička i emocionalna. Ako preskačeš obroke, gladan si toliko da pojeduš više nego što bi inače. Najpraktičniji savet za fizičku glad je da usporiš. Potrebno je najmanje 20 minuta da tvoje telo oseti da je sito, pa se potrudi da obrok traje duže.
Kada shvatiš da je glad emocionalna, zapitaj se: „Šta je zapravo uzrok ove gladi?“ Ako koristiš hranu da se nosiš sa stresom, dosadom ili anksioznošću, znaj da hrana nije rešenje. Pravi put je suočavanje sa uzrocima tih emocija.
Ako očajnički želiš da smšaš, a osećaš da ti nedostaje samokontrola, snaga volje i motivacija, postoje strategije koje ti mogu pomoći da uspeš.
Za konsultacije, pitanja ili zakazivanje tretmana istezanja, treninga ili masaže, pozovi nas na +381 69 78 78 18 ili piši na info@stretchcentar.rs.
Lokacije za asistirano istezanje:
Stretch Centar, Tošin bunar 181, Novi Beograd Teget, Sarajevska 36, Savski Venac
Vidimo se u Centru!
