Dehidratacija podstiče anksioznost i zdravstvene probleme
Nedovoljna hidratacija podiže nivo kortizola – hormona stresa, čime povećava rizik od hroničnih oboljenja. Dovoljan unos tečnosti može pomoći telu da se lakše izbori sa stresom.
Nedavno istraživanje naučnika sa Liverpool John Moores University (LJMU) pokazuje da premalo vode u ishrani može povećati našu ranjivost na stres i probleme povezane sa zdravljem. Ljudi koji unose manje tečnosti od preporučenog dnevnog unosa imaju pojačanu reakciju hormona stresa, što je povezano sa većim rizikom od srčanih bolesti, dijabetesa i depresije.
Studija objavljena u Journal of Applied Physiology otkrila je da osobe koje unose manje od 1,5 litara tečnosti dnevno– imaju za više od 50% viši nivo kortizola tokom stresa u poređenju sa onima koji ispunjavaju preporuke za unos vode.
Profesor Nil Voš, vodeći istraživač, objašnjava:
„Kortizol je primarni hormon stresa u telu, a preterano lučenje ovog hormona povezano je sa povećanim rizikom od srčanih oboljenja, dijabetesa i depresije. Ako znaš da te čeka stresna situacija, kao što je ispitni rok ili javni nastup, navika da uvek imaš flašicu vode pri ruci može imati dugoročne benefite za zdravlje.“
Loše navike i posledice
U ovom istraživanju, ispitanici su bili podeljeni u dve grupe – one sa manjim i onima sa većim unosom tečnosti. „Slaba hidratacija“ značila je manje od 1,5 litara dnevno, dok je „dobra hidratacija“ podrazumevala 2 litre za žene i 2,5 litre za muškarce.
Iako su obe grupe imale slične psihološke karakteristike i kvalitet sna, rezultati su pokazali jasne razlike. Tokom testiranja u stresnim situacijama, samo grupa sa niskim unosom tečnosti pokazala je značajan porast kortizola u pljuvački. Njihova mokraća bila je tamnija i koncentrisanija – očigledan znak loše hidratacije.
To znači da dehidratacija podstiče anksioznost i zdravstvene probleme nije samo teorija, već ozbiljan zdravstveni rizik.
Zašto je dehidratacija štetna?
Odgovor leži u našem sistemu za regulaciju vode, koji je tesno povezan sa centrom za stres u mozgu. Kada telo registruje nedostatak tečnosti, oslobađa hormon vazopresin. On pomaže bubrezima da zadrže vodu i održe balans elektrolita, ali istovremeno aktivira i hipotalamus – deo mozga koji utiče na lučenje kortizola.
Ovaj mehanizam održava ravnotežu u telu, ali po cenu povećanog stresa i dodatnog naprezanja bubrega. Upravo zato je važno svakodnevno unositi dovoljno vode.
Hidratacija kao saveznik protiv stresa
„Biti hidriran pomaže telu da se efikasnije nosi sa stresom“, dodaje dr. Danijel Kaši. Jednostavan način da proveriš svoju hidrataciju jeste da obratiš pažnju na boju mokraće – svetložuta boja je dobar znak.
Ako znaš da te očekuje stresan period – poslovni rokovi, važan sastanak ili javni nastup – flašica vode uvek pri ruci može biti vaš najjednostavniji, ali i najkorisniji saveznik.
Za više korisnih saveta o zdravlju i dobrobiti, pročitaj i naš blog Kako trening utiče na naše mentalno zdravlje.
Takođe, možda će ti značiti i tekst Smanjite stres istezanjem.
Na kraju, jasno je da dehidratacija podstiče anksioznost i zdravstvene probleme. Male promene, poput redovnog unosa vode, mogu napraviti veliku razliku u kvalitetu života.
Ako ti se ovaj novi članak dopao, nastavi da pratiš naš blog i vidimo se u našem Stretch Centru.
Za konsultacije, pitanja ili zakazivanje tretmana istezanja, treninga ili masaže pozovi nas na +381 69 78 78 18 ili nam piši na info@strechcentar.rs
Lokacije za asistirano istezanje, trening i masažu:
- Stretch Centar, Tošin Bunar 181, Novi Beograd
- Teget, Sarajevska 36, Savski Venac
